Kontra tablić: šta znači kontra i šta se dogovara pre partije

Kratak odgovor

Kontra tablić je tablić u kojem jedna strana može da najavi kontru i time udvostruči vrednost partije koja se igra. Igra se istim špilom od 52 karte, sa 6 karata u ruci i 4 na stolu, a kupljenje, tabla i bodovanje rade isto kao u standardnim pravilima. Menja se jedino to koliko partija nosi poena na kraju.

Ono što o toj varijanti treba reći odmah: zapisanih pravila nema. Referentni opisi igre, pagat.com i Vikipedija, beleže varijante po regionima i po veličini špila, ali kontru ne pominju ni u jednoj. Reč dolazi iz belota i preferansa, gde kontra znači najavu kojom se vrednost partije množi, a protivnik na nju sme da odgovori rekontrom. U tablić se taj potez prenosi dogovorom za stolom, pa se od društva do društva razlikuje i trenutak najave i to šta se tačno udvostručuje.

Zato ovaj tekst ne propisuje pravila kontre. Navodi šta ostaje nepromenjeno, koliko najava vredi u poenima i koje četiri stavke moraju biti izgovorene pre prve podeljene karte.

Šta kontra ne menja

Jezgro igre nije predmet dogovora ni u jednoj zabeleženoj varijanti tablića, pa ni ovde. Ako neko uz kontru traži izmenu nečega sa ovog spiska, to više nije tablić sa kućnim pravilom nego druga igra.

Stavka	Vrednost
Karata u ruci	6
Karata na stolu na početku	4
As	1 ili 11, po izboru
Žandar, dama, kralj	12, 13, 14
2 do 10	nominalna vrednost
Kupljenje	po rangu, po zbiru, i kombinovano u istom potezu
Tabla	1 poen za kupljenje celog stola
Poenske karte	svaki as, 10, J, Q, K po 1; 10 karo 2; 2 tref 1
Više od 26 karata	3 poena

Zbir je fiksan: 25 poena po partiji plus table, razloženo u tekstu o bodovanju. Kontra ne dodaje nijednu novu poensku kartu i ne menja ko šta kupi. Ona množi ono što je već izbrojano.

Koliko kontra vredi u poenima

Aritmetika je ono što najavu čini ozbiljnom, pa je vredi izračunati pre nego što se izgovori.

Meč ide do 101 poena, a partija po standardu nosi 25 plus table. To znači da prosečan meč traje između četiri i šest partija, jer se tih 25 poena deli na dve strane. Kontra u kojoj se udvostručuje sve podiže jednu partiju na 50 poena plus duple table, dakle na polovinu celog meča. Dve dobijene partije sa kontrom završavaju meč koji bi inače trajao pet.

Ta razmera je razlog zbog kog se najava obično ne daje na osećaj. Strana koja je u kupu skupila oba crna asa, 10 karo i prešla prag od 26 karata ima merljivu prednost; strana koja kontrira sa 8 poena razlike u tuđu korist samo ubrzava sopstveni poraz. U meču do 101 jedna promašena kontra vredi koliko dve normalno izgubljene partije.

Četiri stavke koje se dogovaraju pre deljenja

Pošto zapisa nema, dogovor je jedini način da dve strane igraju istu igru. Četiri pitanja pokrivaju gotovo sve razlike koje se u praksi sreću.

Kada se kontra najavljuje. Pre deljenja, posle prvih šest karata u ruci ili bilo kad do poslednjeg deljenja. Razlika je velika: najava pre deljenja je opklada na sreću, najava posle prvih šest karata je procena, a najava u toku partije je već računica sa poznatim kartama.

Šta se udvostručuje. Samo štih karte, ili i table, ili i 3 poena za više od 26 karata. Ako se udvostručuje sve, partija vredi 50 plus table.

Da li postoji rekontra. Ako postoji, druga strana najavom vraća ulog i partija vredi četiri puta više, što u meču do 101 znači da je gotovo odlučena jednom partijom.

Šta biva kad obe strane pređu 101. Meč se završava tek kad je jedna strana sama iznad cilja, isto kao u standardnim pravilima. Sa duplim poenima se to dešava češće, pa stavka nije teorijska.

Zašto ista igra ima različite verzije

Kontra nije izuzetak nego poslednji u nizu. Zabeleženi opisi tablića se i međusobno razilaze u najmanje tri stavke, u ulozi žandara, cilju meča i veličini špila: verzija koju su Phillips i Westall zapisali 1939. ide do 251 poena i tamo žandar sam čisti sto, slovenačka verzija u troje igra sa 40 karata bez figura, a rumunski Tabinet ne dozvoljava prijavu pobede u toku partije. Pregled tih razlika stoji u tekstu o varijantama tablića.

Kad se izvori razilaze, kućni dogovor nije odstupanje od pravila nego jedini izlaz. Spisak ostalih stavki koje se izgovaraju pre partije, od cilja meča do naziva karata, stoji u tekstu o kućnim varijantama.

Gde kontra ima smisla, a gde nema

Najava je vezana za broj strana za stolom, i to se retko izgovori.

U igri dva igrača kontra radi čisto: dve strane, jedan ulog, jedna moguća rekontra. Isto važi za četvoricu u parovima, gde partneri dele kup, pa dele i posledicu najave.

U modu u kojem četiri igrača igraju svako za sebe najava se komplikuje. Tamo se 25 poena deli na četiri strane, meč ide do 51, a nije očigledno ko kontrira koga i ko plaća kad partija bude udvostručena. Ako se za takvim stolom igra sa kontrom, mora se dogovoriti i da li najava važi prema svima ili samo prema jednom igraču.

Tabla ostaje jedini poen koji se dobija potezom, a ne kartama, pa je i jedini koji kontra može da udvostruči usred partije. Šta se tačno računa kao tabla, a šta ne, stoji u tekstu o tabli.