Taktika tablića: šta zaista odlučuje partiju

Taktika tablića se svodi na tri odluke koje se ponavljaju celu partiju: da li kupiti odmah ili sačekati veći plen, šta ostavljaš na stolu kad odigraš kartu, i koliko rizika vredi bonus od 3 poena za više od 26 pokupljenih karata. Poeni su fiksni, 25 po partiji plus table, pa se meč ne dobija jednim velikim potezom nego time što protivnik redovno dolazi na red bez ijedne dobre opcije.

Sve niže izvedeno je iz samih pravila igre. Vrednosti karata, načini kupljenja i raspodela poena se ne menjaju, a taktika je ono što iz njih sledi. Ako ti pravila još nisu sasvim jasna, kreni od teksta sa kompletnim pravilima.

Gde se poeni zapravo nalaze

Stavka	Poena
Asovi, desetke, žandari, dame i kraljevi, 20 karata	20
10 karo, dodatni poen	1
2 tref	1
Više od 26 pokupljenih karata	3
Svaka tabla	1

Poene nosi 21 karta od 52, a zbir bez tabli je tačno 25. Najveća pojedinačna stavka u toj tabeli nije nijedna karta nego bonus od 3 poena za količinu: skoro osmina partije ne zavisi od toga koje si karte pokupio, nego koliko.

Druga stvar koja se vidi tek iz brojeva: četiri savršene partije daju 100 poena, jedan manje od 101. Table nisu ukras nego često upravo ono što zatvara meč. Puna računica poena stoji u tekstu o bodovanju.

Sama karta na stolu je bezbednija nego što izgleda

Karta koja leži sama na stolu može se pokupiti jedino kartom istog ranga. Razlog je aritmetički: zbir jedne karte je njena sopstvena vrednost, pa kralja sa stola uzima samo karta vredna 14, a to je opet kralj. Isto važi za damu, žandara, desetku i asa. Kad ostaviš damu na praznom stolu, u igri su još najviše tri karte koje je mogu uzeti.

Rizik nastaje kad se na stolu skupi više karata, jer tada rade zbirovi. Sto sa četvorkom i devetkom nudi 4, 9 i 13, dakle i damu. Otud pravilo koje vredi više od bilo kog saveta o pojedinačnoj karti: ne gledaš šta ostavljaš, nego šta tvoja karta pravi zajedno sa onim što je već tu.

Dva ograničenja su stalna. Grupa čiji zbir prelazi 14 ne može se pokupiti kao celina, jer je kralj najveća vrednost u špilu. Zbir od 11 može da pokupi jedino as, pošto nijedna karta ne vredi 11. Cela tabela vrednosti je u tekstu o vrednostima karata.

Kupiti ili baciti

Svaki potez je jedna karta i ima samo dva ishoda: ili je pokupio nešto, ili je nahranio sto. Kupljenje je podrazumevano, jer istovremeno puni tvoju gomilu i prazni protivniku izbor.

Kad kupljenje nije moguće, bira se šta se baca, i tu poenske karte imaju poseban status. Poenska karta koja kupi vraća se u tvoju gomilu sa svojim poenom. Ista karta bačena bez kupljenja leži na stolu i može da završi kod protivnika, a 10 karo pri tome nosi dvostruko: dva poena tebi ili dva poena njemu.

Kad ista situacija dopušta više načina kupljenja, ide se za većim brojem karata. Kombinovano kupljenje, gde jedna karta uzima i rang-poklapanje i jedan ili više zbirova odjednom, opisano je korak po korak u tekstu kako se igra tablić.

Tabla vredi dvaput

Tabla je kupljenje kojim si pokupio sve sa stola i nosi 1 poen. Drugi deo vrednosti se ne vidi u bodovnoj tabeli: posle table sledeći igrač igra na prazan sto, pa mora da baci kartu bez kupljenja. Ta karta ostaje sama na stolu i čeka nekog ko ima isti rang.

Iz toga sledi i naličje. Sto sa jednom kartom je bezbedan od zbirova, ali je stalna ponuda table svakome ko drži taj rang. Sto sa četiri i pet karata je obrnut slučaj: tablu je teško sastaviti, a zbirovi rade za onoga ko čeka.

Jedno kupljenje se nikad ne broji kao tabla, ma koliko karata pokupilo: poslednje u partiji, kad ostatak sa stola ode poslednjem igraču koji je kupio. Više o lovu na tablu ima u tekstu šta je tabla.

Kraj partije nosi ostatak

Kad se odigraju sve karte, ono što je ostalo na stolu pripada poslednjem igraču koji je kupio. To kupljenje ne donosi poen za tablu, ali donosi karte, a karte se broje za bonus od 3 poena.

Zbog toga poslednji potezi u partiji nisu formalnost. Ako na stolu leži pet karata i među njima 10 karo, poslednje kupljenje vredi dva poena plus pet karata u brojaču. Ko je poslednji kupio zna se u svakom trenutku i to je podatak koji se prati kao i poeni.

U igri jedan na jedan poslednje deljenje se ne procenjuje nego izračunava, jer je preostalih šest nepoznatih karata upravo protivnička ruka. Kako se to broji od prvog deljenja, razloženo je u tekstu o brojanju karata.

Sitne karte nisu smeće

Za bonus od 3 poena treba pokupiti strogo više od 26 karata, dakle najmanje 27 od 52. Na podeli 26 prema 26 taj bonus ne dobija niko i tri poena jednostavno nestanu iz partije.

U tom brojaču sve karte vrede isto. Dvojka pik na kraju ne donosi nijedan poen, ali u računu za bonus vredi tačno koliko i as. Zato kupljenje sa tri ili četiri karte odjednom vredi više nego što izgleda na prvi pogled, čak i kad među njima nema nijedne poenske.

Praktična posledica je da se dve računice vode paralelno celu partiju: koliko si poenskih karata uzeo i koliko si karata uzeo ukupno. Partija u kojoj si pokupio više figura, a manje karata, ume da se završi nerešeno po poenima.

Koliko igrača, toliko taktike

U igri jedan na jedan deli se 12 karata po deljenju, pa deljenja ima četiri i sve što je odigrano ostaje vidljivo. To je jedini mod u kome planiranje radi do kraja, i cilj je 101 poen.

Dva na dva se igra sa istim ciljem od 101, ali partneri dele gomilu i table, pa se poenske karte ne otimaju jedan drugom. Kad četvoro igra svako za sebe, meč ide do 51, jer se istih 25 poena po partiji deli na četiri strane.

U modovima sa četiri igrača deli se 24 karte po deljenju i deljenja ima samo dva. Sto se između dva tvoja poteza promeni tri puta, pa i tačna procena zastari pre nego što dođeš na red. Šta to menja u igri opisano je u tekstu tablić u četvoro.