Tablić u parovima: dva para, jedna gomila, 101 poen

Tablić u parovima ukratko

Tablić u parovima je igra za četiri igrača u kojoj dva para igraju jedan protiv drugog do 101 poena, partneri sede unakrsno i dele jednu zajedničku gomilu pokupljenih karata. Pravila kupljenja ostaju nepromenjena: 52 karte, 6 karata u ruku, 4 karte na sto na početku partije, kupljenje po rangu i po zbiru. Menja se jedna jedina stvar, a to je da se sve posle kupljenja broji paru, ne igraču.

Ta izmena menja igru više nego što na prvi pogled izgleda. Tvoja tabla, tvoje štih karte i tvojih 14 pokupljenih karata ne vrede tebi nego paru, pa potez koji tebe ostavi bez kupljenja a partnera dovede do njega nije žrtva nego najobičniji dobar potez.

Oba moda za četiri igrača, i par i svako za sebe, postavljena su u tekstu tablić u četvoro, a osnova igre u pravilima tablića.

Zajednička gomila je cela razlika

Sve što par pokupi ide u jednu gomilu. Štih karte, 10 karo, 2 tref, table i količina karata broje se na nivou para, pa se na kraju partije pišu dva rezultata, a ne četiri.

Prva posledica je aritmetička. Partija nosi 25 poena plus table, a bore se dve strane, pa je prosečan učinak oko 12 poena za par. Kad četvoro igra svako za sebe, isti ti poeni se dele na četiri strane, prosek pada na nešto preko 6, i zato taj mod ide do 51 poena umesto do 101.

Druga posledica se vidi na ostatku stola. Karte koje na kraju partije ostanu neokupljene idu poslednjem igraču koji je kupio, a u paru je dovoljno da to bude bilo koji od vas dvojice. Dakle borba za poslednje kupljenje postoji i dalje, ali ti ne moraš da budeš taj koji ga odnese.

Raspored za stolom i zašto tabla vredi više

Partneri sede unakrsno, pa redosled poteza u krugu ide tako da si ti na potezu, posle tebe protivnik, pa tvoj partner, pa drugi protivnik. Između tebe i saigrača uvek stoji po jedan protivnik, sa jedne i sa druge strane.

Odatle tabla u paru vredi više nego kad je svako za sebe. Kad ti pokupiš sve sa stola, sto je prazan i protivnik posle tebe mora da baci kartu bez šanse da kupi. Ta karta onda leži sama na stolu, a na potezu je tvoj partner: dovoljna mu je karta istog ranga ili karta jednaka njenoj vrednosti i uzeće je.

U modu svako za sebe ta ostavljena karta pada igraču koji sa tobom ne deli gomilu. U paru je prvi do nje tvoj saigrač, pa tabla nosi svoj poen i uz njega tempo koji ostaje unutar para. Šta se broji kao tabla a šta ne, razloženo je u tekstu šta je tabla.

Dva deljenja, i polovina snage para je skrivena

Od 52 karte 4 odlaze na sto, ostaje 48 za deljenje, a u četvoro se po deljenju podeli 24 karte, po 6 svakome. Deljenja ima tačno dva, dakle upola manje nego u igri u dvoje.

Ono što je u paru drugačije je raspodela nepoznatog. U drugo i poslednje deljenje ulaziš sa 6 svojih karata i 18 nepoznatih na tri tuđe ruke. Šest od tih 18 je u ruci tvog partnera, dakle trećina nepoznatih karata radi za tvoju stranu, ali ne znaš koja.

To je razlog zbog kog se u paru ne računa isto kao u dvoje. U igri jedan na jedan poslednje deljenje je rešivo do kraja, jer sve što nije tvoje i nije na stolu leži u protivnikovoj ruci. Ovde je skrivena i polovina tvoje sopstvene snage, pa brojanje karata ostaje gruba procena i u najboljem slučaju.

Bonus za karte je u paru pravi ulog

Šta par dobija	Poena
Svaki A, 10, J, Q, K u gomili para	1
10 karo, dodatno na svoj poen	1
2 tref	1
Svaka tabla bilo kog partnera	1
Više od 26 karata u gomili para	3

Za bonus od tri poena paru treba 27 od 52 karte, a na 26 prema 26 ga ne dobija nijedna strana. Prosek po paru je tačno 26, pa se taj bonus svake partije rešava na jednu kartu razlike, i to u poslednjim potezima.

Razlika prema modu svako za sebe je tu najveća. Tamo je prosek po igraču 13 karata, a za bonus i dalje treba 27, pa ga praktično nikad niko ne uzme. U paru su ta tri poena 12 odsto od 25 dostupnih poena i ravna su trima štih kartama, pa se za količinu karata igra svesno, a ne slučajno. Puna tabela bodovanja je u tekstu bodovanje u tabliću, a vrednosti karata pri kupljenju u koliko vredi koja karta.

Meč do 101 prođe kroz upola manje deljenja

	U dvoje	U parovima
Strana	2 igrača	2 para
Deljenja po partiji	4	2
Poena po partiji	25 plus table	25 plus table
Cilj meča	101	101
Partija do cilja	oko 8	oko 8
Deljenja do cilja	oko 32	oko 16

Oba moda idu do 101 poena i oba dele istih 25 poena na dve strane, pa je broj partija do cilja praktično isti. Razlika je u tome što partija u parovima ima dva deljenja umesto četiri, pa ceo meč prođe kroz oko 16 deljenja, a meč u dvoje kroz oko 32.

Za stolom to znači da je cena jedne promašene partije u parovima veća: poeni se pišu isto, a ostaje upola manje poteza u kojima se zaostatak vraća. Kad u dvoje izgubiš partiju sa 8 prema 17, imaš još tri deljenja u svakoj sledećoj da to popraviš; u paru ih imaš jedno.

Šta partner sme da zna

Za stolom se ne dogovara i ne pokazuje. Sve što znaš o partnerovoj ruci izvodi se iz dve stvari: šta je pokupio i šta je ostavio na stolu.

Tri situacije se čitaju bez ijedne reči. Ako partner propusti kartu koju si ostavio otvorenu, nema ni kartu tog ranga ni zbir koji je dohvata. Ako na prazan sto baci visoku kartu, spreman je da je izgubi, dakle u njegovoj ruci ta karta nije dragocena. Ako pokupi mali zbir a na stolu ostavi kartu koja nosi poen, čeka nešto veće od onoga čime bi je uzeo sada.

Nijedno od toga nije znak nego posledica poteza koji je morao da odigra. Ostavljanje karte „na poklon“ partneru je pri tom najslabiji od svih tih poteza: ta karta prolazi kroz jednog protivnika pre nego što stigne do saigrača, pa pre njega ima punu priliku da je pokupi. Jednostavan opis igre i varijanti po regionima drži pagat.com, referentni sajt za pravila kartaških igara.