Kada ne kupiti u tabliću: sto koji ostavljaš je deo poteza

Kupiti se u tabliću ne mora. Karta se sme odigrati i kad kupljenje postoji, i tada ostaje na stolu kao svaka druga bačena karta. Odustajanje se isplati u dva slučaja: kad bi kupljenje ostavilo tačno jednu kartu na stolu, jer je ta karta gotova tabla za protivnika, i kad je sto takav da tvoja karta na njemu ne pravi nijedan zbir koji se može pokupiti.

Odluka nije „koje kupljenje“, nego „kupiti ili položiti“. Šira slika odluka koje se ponavljaju celu partiju je u tekstu o taktici tablića.

Odustajanje košta dve stvari, ne jednu

Svaki potez je jedna karta i ima samo dva ishoda: ili nešto pokupi, ili ostane na stolu. Kad odustaneš od kupljenja, ne gubiš samo karte koje su ležale na stolu, nego i kartu koju si odigrao, jer i ona ostaje tu.

Zbog toga se odustaje samo kartom koja je bezbedna na stolu. Poene nose 22 karte: sva četiri asa, četiri desetke, žandari, dame, kraljevi i 2 tref. Karta iz tog spiska koja se položi bez kupljenja može da završi kod protivnika sa svojim poenom, a 10 karo sa dva. Puna računica je u tekstu o bodovanju.

Praktična posledica: odustajanje ima smisla samo kad u ruci imaš sitnu kartu koja na tom stolu ništa ne otvara. Ako ti je jedina rezervna karta žandar ili dama, kupljenje je skoro uvek manje zlo.

Sto sa jednom kartom je poklonjena tabla

Najskuplje kupljenje je ono koje ostavi tačno jednu kartu na stolu. Karta koja stoji sama kupi se kartom iste vrednosti, jer je zbir jedne karte njena sopstvena vrednost, a to kupljenje uzima sve sa stola, dakle nosi tablu i poen.

Računica je gruba, ali dovoljna. Za svaku vrednost postoje četiri karte u špilu; kad jedna leži na stolu, ostale tri su negde u rukama, u gomilama ili u nepodeljenom delu špila. Sto sa jednom kartom je zato stalna ponuda svakome ko taj rang drži.

Iz toga sledi pravilo koje protivreči prvom nagonu: kupljenje koje uzme tri od četiri karte sa stola je često lošije od kupljenja koje uzme dve, ako te dve ostavljaju sto na kome tabla nije laka. Detaljno o tome kada se tabla priznaje ima u tekstu šta je tabla.

Zbir preko 14 se ne kupi kao celina

Kralj vredi 14 i to je najveća vrednost u špilu, pa se nijedna grupa čiji zbir prelazi 14 ne može pokupiti odjednom. Taj plafon je jedini razlog zbog kog je odustajanje ikada bezbedno.

Uzmi sto na kome leže kralj i dama. Zbirovi su 14, 13 i 27, a 27 ne kupi niko, pa se te dve karte mogu uzeti jedino pojedinačno, po rangu. Dodaš li tu devetku, sto nudi 9, 13 i 14, i dalje ništa novo, jer svaki zbir sa dve karte prelazi plafon.

Suprotan primer je sto sa četvorkom i devetkom: mete su 4, 9 i 13, a 13 je dama. Zato sto sa pet velikih karata ume da bude bezbedniji od stola sa dve male. Kompletna tabela vrednosti stoji u tekstu o vrednostima karata.

Dok su asovi u igri, nijedan zbir nije zaključan

As vredi 1 ili 11, po potrebi, i to važi i dok je u ruci i dok leži na stolu. Zbog toga procena bezbednog stola pada svaki put kad je as među kartama koje ostavljaš.

Sto sa asom i trojkom izgleda kao dva sitna lista, a kupi ga kralj: as se broji kao 11, tri i jedanaest daju 14. Isti taj kralj uzima as, devetku i četvorku ako se as broji kao 1. Jedan list na stolu tako otvara dva potpuno različita zbira.

Otud i rupa na broju 11. Vrednosti idu sa 10 pravo na 12, jer je žandar 12, dama 13 i kralj 14, pa zbir od 11 na stolu može da pokupi jedino as. Kad sva četiri asa padnu, sto postaje jednoznačan i odustajanje se računa umesto da se procenjuje. Kako se to prati ima u tekstu o brojanju karata.

Pri kraju partije se ne odustaje

Kad se odigraju sve karte, ostatak sa stola pripada poslednjem igraču koji je kupio. To kupljenje ne donosi poen za tablu, ali donosi karte, a karte ulaze u brojač za bonus od 3 poena koji dobija onaj ko pokupi strogo više od 26 karata.

Zbog toga odustajanje u poslednjim potezima košta dvostruko: sto se puni, a status poslednjeg koji je kupio prelazi protivniku sa prvim njegovim kupljenjem. Ako na stolu ostane pet karata, to je pet karata u tuđem brojaču, bez obzira na to koliko poenskih ima među njima.

Na podeli 26 prema 26 bonus ne dobija niko i tri poena nestanu iz partije. Odustajanje od kupljenja sa dve ili tri karte je zato skuplje nego što izgleda, jer se u tom brojaču dvojka pik računa tačno koliko i as.

U poslednjem deljenju odustajanje se izračuna

U igri jedan na jedan deli se 12 karata po deljenju, pa deljenja ima četiri. U četvrtom nema nepodeljenih karata: sve je ili u gomilama, ili na stolu, ili u dve ruke, pa je preostalih 6 nepoznatih karata upravo protivnička ruka.

Tada odustajanje prestaje da bude procena. Znaš da li protivnik ima kartu kojom bi uzeo ono što ostavljaš i znaš može li da sastavi zbir koji se na stolu sprema. Ako ne može, odustajanje sa sitnom kartom je čist dobitak: sto raste, a tabla u tom deljenju više nije moguća.

U modovima sa četiri igrača ta računica ne radi. Deli se 24 karte po deljenju, deljenja ima dva, a sto se između tvoja dva poteza promeni tri puta, pa svaka priprema zastari pre nego što dođeš na red. Šta to menja opisano je u tekstu tablić u četvoro.

Kratak spisak

Situacija na stolu	Kupiti ili položiti
Kupljenje uzima sve, dakle tabla	kupiti
Kupljenje ostavlja tačno jednu kartu	najčešće položiti
Na stolu samo velike karte, zbirovi preko 14	položiti, ali sitnom kartom
Na stolu dve ili tri male karte	kupiti, zbirovi rade za protivnika
U ruci nema sitne karte za polaganje	kupiti
Poslednji potezi u deljenju	kupiti, ostatak ide poslednjem koji je kupio

Stavka koja se ne vidi u tabeli je broj karata. Kupljenje sa tri ili četiri lista odjednom skoro nikad se ne odbija, jer istovremeno puni brojač i prazni sto protivniku. Kako se takvo kupljenje sastavlja po rangu i po zbiru u istom potezu, korak po korak stoji u tekstu kako se igra tablić, a najčešće propuštene prilike pobrojane su u tekstu o greškama početnika.