Tablić protiv računara: šta se menja kad protivnik nije za stolom

Tablić protiv računara igra se po istim pravilima kao partija jedan na jedan za stolom: 52 karte, 6 karata u ruci po deljenju, 4 karte na sto i to samo na početku, četiri deljenja i meč do 101 poena. Nijedna vrednost se ne menja, as je i dalje 1 ili 11, žandar 12, dama 13 i kralj 14.

Menja se ono što u pravilima ne piše. Nema dogovora pre deljenja, nema previđenog kupljenja sa druge strane stola i nema čitanja protivnika. Ostaju sto, špil i računica.

Format je jedan na jedan, sa četiri deljenja

Broj igrača određuje koliko partija ima deljenja, a to izlazi iz proste podele špila.

Stavka	Vrednost
Igrača	2
Karata u ruci po deljenju	6
Karata na sto, samo na početku	4
Karata po deljenju ukupno	12
Deljenja u partiji	4
Cilj meča	101

Od 52 karte 4 idu na sto pre prvog poteza, pa se preostalih 48 dele u ruke po 12 po deljenju. To daje četiri deljenja i partiju koja traje duže nego ista količina karata u četvoro, jer kroz svaku ruku prolazi manje igrača.

Poena je po partiji tačno 25 plus table: 20 po štih kartama, 1 dodatni za 10 karo, 1 za 2 tref i 3 za više od 26 pokupljenih karata. Kako se ti poeni sabiraju stoji u tekstu o bodovanju, a ceo format u dvoje razložen je u tekstu o tabliću u dvoje.

Kupljenje koje postoji na stolu biva pokupljeno

Za stolom se kupljenje previdi češće nego što se misli, jer niko ne prolazi kroz sve zbirove pre svakog poteza. Protivnik koji nije čovek nema taj propust: ako se sa stola može pokupiti, biće pokupljeno.

Posledica je praktična i skupa. Poenska karta ostavljena na stolu ne čeka sledeći krug, nego odlazi. Karata koje nose poene mimo svog ranga ima 21: 4 asa, 4 desetke, 4 žandara, 4 dame i 4 kralja, uz 2 tref kao dvadeset prvu, a 10 karo od tih 21 nosi dva poena umesto jednog.

Zbog toga odustajanje od kupljenja u ovom formatu košta više nego što izgleda dok se broje samo sopstveni poeni. Kada se isplati ostaviti kartu na stolu, a kada ne, razloženo je u tekstu o tome kada ne kupiti, a spisak propusta koji se najčešće ponavljaju stoji u tekstu o greškama početnika.

Kupi se po rangu, po zbiru ili oboje odjednom

Pravilo kupljenja je jedino koje mora da uđe u prste, jer se primenjuje u svakom potezu.

Karta	Vrednost pri kupljenju
As	1 ili 11, po izboru
2 do 10	nominalna vrednost
Žandar	12
Dama	13
Kralj	14

Karta kupi svaku kartu istog ranga sa stola, i svaki podskup karata čiji je zbir jednak njenoj vrednosti. Oba načina rade u istom potezu dok se karte ne preklapaju: dama odigrana na sto sa damom, sedmicom i šesticom kupi sve tri, damu po rangu i 7 plus 6 po zbiru. Ako odigrana karta ne kupi ništa, ostaje na stolu i sto raste.

Najveći zbir koji jedna karta može da pokupi je 14, koliko vredi kralj. Postupak korak po korak stoji u tekstu o vrednostima karata, a osnovni tok partije u tekstu o pravilima tablića.

Nema dogovora pre deljenja

Kad za stolom sede ljudi iz različitih krajeva, pre prve karte se obično dogovara nekoliko stavki, jer se i zapisane verzije igre razilaze. U partiji jedan na jedan protiv računara tog dogovora nema, nego važi jedan zapisan skup pravila od početka do kraja.

To je razlika koja pomaže pri učenju. Skup koji se primenjuje glasi ovako: as je 1 ili 11 i u ruci i na stolu, žandar 12, dama 13 i kralj 14, sto se dopunjuje samo na početku partije i nikad pred novo deljenje, tabla vredi 1 poen, a poslednje kupljenje ostataka nije tabla.

Šta se sve razilazi po krajevima, od naziva za 10 karo i 2 tref do uloge žandara, stoji u tekstu o kućnim varijantama, a pregled zabeleženih verzija igre u tekstu o varijantama.

Svako deljenje ostavlja manje nepoznatih karata

Partija jedan na jedan je format u kome se poslednje deljenje ne pogađa, nego izračunava.

Kroz prva tri deljenja prođe 36 karata iz ruku, a uz 4 sa stola to je 40 viđenih od 52. U poslednje deljenje se zato ulazi sa 12 karata koje se dele, od kojih 6 drži protivnik. Ko je pratio šta je prošlo, u tom deljenju ne igra protiv nepoznate ruke nego protiv poznatog ostatka.

Ne prati se ceo špil. Dovoljne su karte koje nose poene i asovi, jer asovi menjaju svaki zbir na stolu time što vrede i 1 i 11. Koliko se toga isplati pratiti i gde brojanje prestaje da pomaže stoji u tekstu o brojanju karata, a pregled taktike na jednom mestu u strategiji.

Tri poena za karte u dvoje retko odlazi bez borbe

Bonus od 3 poena dobija strana koja je pokupila više od 26 karata. Prag je strogo veći od 26, pa na 26 prema 26 taj bonus ne dobija niko.

U dvoje je to najtešnji od svih formata, jer je 26 tačno polovina špila i obe strane ciljaju isti broj. Dovoljna je jedna karta razlike, 27 prema 25, da 3 poena promene stranu, a to je oko dvanaestine od 25 poena koliko partija ukupno nosi. U četvoro svako za sebe isti prag praktično ne dobija niko, jer bi jedan igrač morao da pokupi više od preostale trojice zajedno.

Odatle i težina kraja partije. Karte koje ostanu na stolu uzima igrač koji je poslednji kupio, i taj ostatak ume da prevagne prag, iako se to poslednje kupljenje ne broji kao tabla. Šta jeste a šta nije tabla razloženo je u tekstu o tabli, a koliko nosi 10 karo u tekstu o desetki karo.